Najmasovnije, ali i u svakom smislu najkvalitetnije takmičenje do sada, završiće se u nedelju u Kragujevcu, kada se u finalu sastaju stari znanci i dva kluba, koja su više od drugih uticala na razvoj i popularizaciju američkog fudbala u Srbiji.

Zvanični šampioni, Vukovi Beograd, do odbrane titule moraju da prođu još samo kroz Kragujevac, gde će ih u nedelju od 17 časova na stadionu FK Sušica sačekati Wild Boarsi, koji su prešli ogroman put od tima sa, po prvi put, malim očekivanjima, do ponovnog finaliste.

Koji god tim pobedi u nedelju, jedna stvar se neće promeniti -- Srbija će imati starog šampiona. Jedini osvajači trofeja od 2004. do danas, u finalu se sastaju ukupno četvrti put, odnosno četvrti od pet do sada odigranih finala.

Jedini put kada do ovog okršaja u finalu nije došlo, bilo je prošle godine, kada su Vukovi pobedili novosadske Dukese i tada postali, bar na još nekoliko dana, najbolji tim u Srbiji. Međutim, nije uvek bilo tako. Od prvog finala 2004. godine, preko Kupa 2005. i finala regionalne lige CEFL 2006. Wild Boarsi su bili najdominantiji tim u zemlji, sa dva osvojena trofeja, ali je prošlogodišnji debakl u CEFL-u bio dovoljan da se na njih ove godine ne računa kao na ozbiljnog konkurenta za titulu.

Gubitak igrača, koji su imali prošle sezone i koji je u velikoj meri doprineo slabom rezultatu, nastavio se i ove, ali je srećom bilo i novih ljudi. Novi trener i novi quarterback i to Amerikanac Stan Bedwell.

„Prvo ,mi smo naš cilj ostvarili u potpunosti -- vratili smo se gde nam je mesto, stoji mo među tri tima u Srbiji  i to je meni bio cilj pre početka sezone. Ulazimo potpuno opušteno, ne da nam je svejedno, ali neopterećeni rezultatski, što nije bio slučaj pre dve godine, kada smo imali pritisak pobede. Napravili smo, što se tiče drugog cilja, podmladili smo tim i u tome imali relativno uspeha”, kaže ovogodišnji trener Boarsa Blaža Bojić.

„Svako ko ne uđe u utakmicu sa verom u sebe, taj nemože da pobedi. Ja ulazim s verom u sebe i verom u pobedu. U odličnoj smo formi i osim Veljka Petrovića svi su spremni. “

Wild Boarsi su sezonu završili na drugom mestu u grupi, Vukovi na četvrtom, a uz to pobedili su ih sa 43-20 u toku regularnog dela sezone, a pobeda je mogla biti i ubedljivija. Utisak tog rezultata ipak vara, jer  je to bila jedna od utakmica, koju su Vukovi odigrali sa svojim drugim timom. I pored slabijeg rezultata u toku regularnog dela sezone, moglo bi se reći da su Beograđani blagi favorit. Wild Boarsima nije preostao ni nepobedivi niz protiv Vukova na svom terenu, jer su prošle godine ostali i bez toga.

Wild Boarsi se nisu susreli sa prvim timom Vukova ove sezone, ali se ni prvi tim Vukova nije susreo sa njima, odnosno sa ovogodišnjim quarterbackom Stanom Bedwellom. Pod Bedwellom, Boarsi su više podsećali na Dukese, nego na igru po starom receptu -- jaka odbrana, puno trčanja i taman dovoljno poena za pobedu i ne bi bilo pogrešno okarkterisati ga kao ključnog čoveka ove ekipe u 2008.

„Rekao sam pre Pančeva, svi nosimo svoj krst, nego teži, neko manje težak -- svako koliko može. Ja sebe vidim više kao sportskog direktora, a ne kao trenera.  Ja jesam postavio stvari, ali Bedwell je doneo sigurnost na poziciji, na kojoj Veprovi nikada nisu imali kvalitetnog igrača, čak ni sa Ćirom (selektor Srbije Aleksandar Ćirić)”, kaže Bojić.

„Treći čovek je Vladimir Lazić (trener odbrane), koji je čitavu skalameriju vodio, vodio treninge. On je pravi učenik Larrya Kentere i svakodnevno je s njim u kontaktu. Po meni je on najzaslužniji. Ja ne bih sebe postavljao, uradio sam šta sam mogao, s ciljem da izvučemo klub i u tome smo uspeli.”

Uspeli jesu, ali bi konačni trijumf ove ekipe bio prvi put, da ekipa koju niko nije smatrao favoritom dođe do trofeja, što bi, u neku ruku, bio prikladan kraj najkvalitetnije sezone, s najvećim brojem kvalitetnih timova, do sada.