Put do savršenstva za Patriotse ponovo vodi preko Giantsa, koje su pobedili u poslednjem kolu regularne sezone i tako je završili sa skorom 16-0. Rezultat od 38-35 i sjajan otpor Giantsa, iako im meč gotovo ništa nije značio, trebalo bi da budu odlična pozivnica navijačima za Super Bowl XLII. Međutim, čini se kao da je prošla večnost od tog meča i sada se u dvoboj ulazi sa prilično izmenjenih pozicija. Naravno, Patriotsi su i dalje u potrazi za perfekcijom i važe sa najbolji tim u NFL-u, ali da bi to i dokazali, moraće da savladaju Giantse, koji su igrama u plejofu svima pokazali da su tim koji se mora shvatiti ozbiljno.

Upravo od tog meča, počinje preporod u igri Elia Manninga. Mlađi Manning je do 17. kola imao niz od 8 mečeva bez više od jednog TD-a i sa čak 19 presečenih lopti igrao svoju najlošiju sezonu od kako je postao starter. Uz učinak od 22/32 za 251 jard, 4 TD-a i 1 presečenom loptom, Manning je na momente zasenio Toma Bradya i doneo Giantsima prednost od 28-16, koju su na kraju ipak ispustili. Njegov tim je izgubio, ali je pokazao da može da se nosi sa najboljima i dobio samopouzdanje, koje se prenelo u plejof. Sa tri pobede u gostima u ovom plejofu, Giantsi su postavili NFL rekord sa 10 uzastopnih pobeda na strani u jednoj sezoni. U ta tri meča, Manning je nastavio ono što je započeo protiv Patriotsa: 200 jardi po meču, 4 TD-a i nijedna izgubljena lopta doveli su Giantse do prvog Super Bowla od 2000. On će se bez sumnje ponovo osloniti na dva veterana, Plaxico Burressa i Amani Toomera, ali i sve boljeg rukija Stevea Smitha, koji bi svojom visinom mogli da predstavljaju problem za nešto niže CB-ove Patsa. Naravno, ključno pitanje je da li Manning može i ovaj put da odigra bez presečene lopte, jer će ga svaka sigurno skupo koštati. Najviše poena za Giantse u plejofu postigao je Brandon Jacobs, sa po jednim TD-om u svakom meču, i on će zajedno sa Ahmadom Bradshawom pokušati da skloni pritisak sa Manninga. To neće biti lako protiv sve bolje odbrane Patsa, koja je pokazala ove sezone da se da saviti, ali ne i slomiti. Predvođena sjajnom četvorkom LB-a, koji su igrali dosta mečeva ovakvog kalibra, ona je najbolja u odbrani u 3. downa i upravo je to statistička kategorija koja može biti presudna u ovom meču.

Za razliku od Giantsa, koji su u Glendale došli kao tim koji nema šta da izgubi, Patriotsi u meč ulaze kao veliki favoriti od kojih se očekuje da završe ono o čemu svi pričaju negde od sredine ove sezone. Pobedom bi se pridružili Dolphinsima iz 1972. kao tim bez poraza od početka do kraja sezone i tako sebi obezbedili mesto verovatno najbolje ekipe svih vremena. Posle sezone u kojoj su oborili nekoliko timskih i pojedniačnih NFL rekorda eksplozivnim napadom kroz vazduh, Patsi su i u plejofu nastavili da pobeđuju, ali na nešto drugačiji način. Brady, koji je oborio NFL rekord sa 50 bačenih TD-a i osvojio titulu MVP-a lige, odigrao je jednu od najlošijih utakmica u plejof karijeri u finalu AFC-a protiv Chargersa bacivši 3 presečene lopte. Randy Moss, koji je oborio NFL rekord sa 23 uhvaćena TD-a, je u plejofu bio skoro neprimetan i ima samo dve uhvaćene lopte u dva meča. Patriotsi su obe pobede u plejofu odneli zahvaljujući preporođenoj igri trčanjem, koju predvodi Laurence Maroney. Nakon što je dobar deo sezone proveo povređen (a i kada je bio zdrav, nije bio mnogo korišćen u napadu Patsa orijenitsanom na pas), Maroney je u pravo vreme ušao u formu i u poslednjih 5 mečeva ima prosek od 110 jardi i 1 TD-a po meču. Patsi su tako u njemu dobili čoveka koji može da preuzme teret na sebe kada glavnim zvezdama tima ne ide, čime je otežan posao odbrani Giantsa, možda najbržoj i najagresivnijoj u ligi. Oni će šansu tražiti u brzini svojih endova koji će pokušati da Bradyu ostave što manje vremena za pas i ne dozvole mu da uđe u ritam. Međutim, iako su zaustavili dva najbolja napada NFC-a u vidu Packersa i Cowboysa, to se ne može porediti sa napadom koji predvode dvostruki MVP Super Bowla, najeksplozivniji WR lige i sjajan napad trčanjem.